DA LI STE ZA SUŠI?

Suši postoji još od 7. veka, ali način pripreme je tada bio drugačiji. Pročitajte kako su nekada pravili suši. Ako nikada do sada niste bili u suši baru, onda se nadamo da ćemo vas zainteresovati dovoljno da odete, ako ništa drugo, onda makar da probate. Naš prvi savet je – ako imate prijatelja koji ima iskustva sa sušijem – povedite ga. Ako ne, dajemo vam par smernica kako da bez straha iskusite jedinstveno iskustvo jedenja sušija.


 
Najbolje je da odete u restoran koji je specijalizovan u pravljenju sušija i, ako je moguće, izaberite onaj u kome je suši majstor Japanac. Ovako ćete sigurno dobiti autentičan suši pripremljen od najsvežije ribe.
 
Piće sa kojim treba započeti ovaj obrok je svakako sake. Sake je žestoko alkoholno piće napravljeno fermentacijom pirinča, mada je podjednako dobar izbor i japansko pivo, ukoliko ste za nešto slabije.
 
Za početnike, najbolji izbor su Maguro, Hamači i Sake, suši od žutorepe tune i lososa. Takođe, možete probati i kuvane ili sirove škampe (ebi) ili gambore, Jakobove kapice (hotate), jegulju (anago), sipu (ika) i hobotnicu (tako).
 
Suši se priprema kao nigiri ili maki. Nigiri se sastoji od komada ribe postavljenog na pirinač u koji je dodato sirće. Jede se uz pomoć štapića, ali se može jesti i rukama. Maki je u obliku rolnice. Pirinač, riba i/ili povrće umotani su u algu i isečeni na kolutove. Temaki je sličan makiju, ali se služi umotan u algu u obliku fišeka.
 
Maki se pravi tako da se jede rukama. Omotač od alge štiti ruke od lepljivog pirinča. Svaki komad sušija se pravi da bude toliki da predstavlja jedan zalogaj. Dakle, potrebno je da u usta stavite ceo suši odjednom, a ne da ga grickate. Ovo početnicima može biti teško i mnogi svoj suši presecaju napola uz pomoć štapića. Sirova hrana ne zvuči jako ukusno za većinu ljudi i budi asocijaciju na nešto tvrdo, žilavo i teško za žvakanje. U realnosti je potpuno drugačije, suši je izuzetno mekan. I niti miriše niti ima ukus ribe. Veoma je blagog ukusa i prosto se topi u ustima.
 
Suši se uvek služi sa vasabijem, vrstom zelenog japanskog rena, soja sosom i ponekad turšijom od đumbira. Đumbir se jede između dva različita sušija kako bi osvežio receptore za ukus. Neki vole da komadić vasabija rastvore u soja sosu, dok postoje i oni koji smatraju da je pravljenje supe od vasabija i soja sosa neprikladno.
 
Suši dolazi u parovima, pa svaki put kada naručite nešto, dobićete po dva. Imajte to na umu kada birate vrste sušija. Ovi parovi simbolišu muža i ženu. Žene u Japanu pravile su po dva od svake vrste sušija u iščekivanju svojih muževa da se vrate kući.
 
Iako se suši služi u parovima, sašimi (sirovi fileti ribe koji se jedu sami za sebe) se služi samo u neparnim brojevima. U ovom slučaju, parni brojevi, veruje se, donose nesreću. Dekoracija na tanjiru je umetnost za sebe i simboliše zemlju, planinu i nebo – sve zajedno simbolišući život.
 
Svaki odlazak u suši bar doneće vam iskustvo bogate istorije i kulture preko hrane – od toga kako se priprema, prezentuje i aranžira na tanjiru, do toga kako se jede. To nije samo puko zadovoljavanje apetita, već potpuno zadovoljstvo za sva vaša čula. Zašto ne biste probali?