GENI KRIVI ZA MASNOĆE

Gotovo svaki čovek pojede više holesterola nego što je potrebno! Nepravilna ishrana je, međutim, samo jedan od uzroka povišenog nivoa masti u krvi, a „krivci“ su i fizička neaktivnost, gojaznost posebno u predelu stomaka, pijenje alkohola i druge štetne navike. Iako mnogi smatraju da se holesterol „lepi“ samo za gojazne, iskustvo lekara pokazuje da povišen holesterol često imaju i mršavi. Uzroci povišenog holesterola: Uz nepravilnu ishranu, izazivači su i fizička neaktivnost, gojaznost, konzumiranje alkohola i druge štetne navike.

 
 
Kod pojedinih osoba uzrok povišenih vrednosti holesterola u krvi je poremećaj metabolizma. Prisustvo određenih genetskih greški dovodi po povećanja holesterola i kod osoba sa idealnom telesnom težinom i to se zove familijarna hiperholesterolemija.
Pre analize krvi 12 sati ne treba jesti. Preporučuje se da poslednji obrok ne bude posle osam sati uveče, a da se krv vadi ujutru na prazan stomak.
 
Docent dr Katarina Lalić, internista, endokrinolog iz Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCS, kaže da su poremećaji metabolizma nasledni. Onda nije ni čudno što se povišen holesterol javlja i kod mlađih osoba i vrlo često mršavih.
 
- Problem je što povišen nivo holesterola ne daje nikakve simptome, a laboratorijsko određivanje nivoa holesterola je jedini način postavljanja dijagnoze - objašnjava dr Katarina Lalić.
 
Prema rečima naše sagovornice, povišen holesterol pratilac je i drugih bolesti, pre svega šećerne, bolesti štitaste žlezde(hipotireoza), bubrega i nekih drugih ređih oboljenja.

Oko dve trećine potrebnog holesterola stvara se u jetri (900 mg dnevno), a ostatak se unosi hranom. Dnevne potrebe hranom unetog holesterola su svega 150-200 mg. Poređenja radi, 100 grama mesa sadrži od 60 do 110 mg holesterola, kačkavalj oko 110 mg, suvomesnati proizvodi oko 200 mg, a jedno celo jaje čak 270 mg holesterola! Nasuprot tome, 100 gr morske ribe ima najviše 50 mg holesterola, a maslinovo ulje ne sadrži ni gram.
 
- Zbog toga se kod svakog pacijenta koji ima povišen nivo masnoća u krvi mora proveriti i funkcija štitaste žlezde i bubrega - navodi dr Katarina Lalić. - Neretko se tako i otkrije neka od ovih bolesti za koju pacijent nije ni znao da ima. Stres, međutim, nije direktni razlog povišenog holesterola. Češće osobe pod stresom imaju nepravilnu ishranu kojom delimično kompenzuju stresne situacije.
 
Pacijenti sa urođenim poremećajem metabolizma holesterola ne mogu samo dijetom i strogim pridržavanjem režima ishrane da postignu ciljne vrednosti holesterola.
 
- Smanjenjem unosa masne hrane holesterol može da se smanji za 30 odsto, što je dovoljno kod onih koji imaju povišen nivo masti zbog grešaka u ishrani - kaže dr Katarina Lalić. - Ali, u slučajevima naslednih poremećaja, postoji greška u stvaranju holesterola u jetri, pa se tada moraju primenjivati lekovi.
 
Lekovi iz grupe statina efikasni su i sigurni za sniženje holesterola i prevenciju ateroskleroze, ali samo ako se uzimaju redovno. Prekid uzimanja ovih lekova dovodi do ponovnog stvaranja viška holesterola i to za samo sedam do 10 dana od prekida terapije.