PRODAVANJE ISEČENOG HLEBA BILO ZABRANJENO U SAD

1943. Klod R. Vikard, predsedavajući Administracije za ratnu hranu, kao i sekretar agrikulture, dobio je genijalnu ideju da u SAD zabrani prodaju isečenog hleba, što je i uradio 18. januara 1943. Konkretni razlozi nisu baš najjasniji, iako se radilo o čuvanju resursa. Jedan od razloga zabrane je bila nestašica masnog papira u koji je ovakav hleb bio uvijen. Neki misle da su razlozi bili i čuvanje pšenice i čelika.


 
Prema propisima, sečeni hleb je prodavan uvijen u deblji papir nego cela vekna jer se sečeni hleb brže kvario. I dok je ovo bio zvanično objavljen razlog za ovu zabranu, u vreme kada je stupila na snagu, nije bilo nestašice masnog papira. Kompanije koje su proizvodile hleb imale su zalihe masnog papira koje bi potrajale nekoliko meseci, čak i ako ne bi nabavljale nove tokom ratnog perioda.
 
Smatra se da je i jedan od razloga ove zabrane bio očuvavanje zaliha pšenice i smanjivanje cene brašna i hleba. U vreme II svetskog rata, vlada je naložila povećanje cene brašna od 10%. Ovo je, samim tim, povuklo i poskupljenje hleba. Kada se isečeni hleb prvi put pojavio u prodaji, prodaja hleba se drastično povećala. Ideja je bila da će zabrana prodaje isečenog hleba smanjiti prodaju hleba generalno. Ovo bi smanjilo potražnju za brašnom i pšenicom, i tako smanjila cenu ovih proizvoda, ujedno povećavajući zalihe pšenice. Opet, ideja o čuvanju pšenice čini se čudnom, jer je u to vreme u SAD bilo preko 1 milijarde bušela pšenice, što je bilo dovoljno da ispuni potrebe zemlje u naredne 2 godine, čak i da nije bilo žetve tokom tog perioda.
 
Na kraju, mašine koje su se koristile u proizvodnji hleba bile su napravljene od čelika, tako da bi to takođe moglo da bude jedan od razloga zabrane. Ovaj rezon je takođe čudan, jer proizvođači hleba i nisu nabavljali nove mašine sa sečenje hleba, tako da bi korist od zabrane bila marginalna.
 
Kao što možete pretpostaviti, zabrana prodaje isečenog hleba nije dobro prošla kod masa. Jedna čitateljka Njujork Tajmsa je napisala:
 
“Želim da vam naglasim koliko je sečeni hleb važan za moral i mentalno zdravlje domaćinstva. Moj muž i četvoro dece su svi u žurbi tokom i nakon doručka. Bez isečenog hleba, prvo moram da sečem hleb za toster – po dva parčeta svakom – a to je deset. Za užinu im ručno moram iseći bar dvadeset kriški. Nakon toga, pravim sebi tost. Dvadeset dva parčeta hleba je potrebno iseći u brzini!”
 
U roku od tri meseca od stupanja na snagu, zabrana je povučena 8. marta 1943. Vikard je izjavio: “Utvrdili smo da ušteda i nije onolika koliko smo se nadali...”