Podneblje diktira navike

Ako je siromašnima za utehu, ne znači da se narodi koji najviše troše na obroke najbolje i hrane. Iako je nemoguće izvući generalni zaključak, svetski nutricionisti, koji su uradili ovo istraživanje, kažu da u kvalitetu ishrane živi paradoks: najkvalitetnije se hrane najsiromašniji i najbogatiji. Prvi, zato što u nedostatku pečenja i drugih mesnih đakonija jedu žitarice, a ovi drugi zato što imaju dovoljno para i svesti da kupuju samo provereno zdravu hranu.

A, opet, sve zavisi od podneblja gde najsiromašniji žive i od navika najbogatijih.

U Čadu, recimo, u kampovima izbeglice iz Sudana, medicinski gledano, jedu najzdraviju hranu (pod uslovom da joj nije istekao rok trajanja ili da nije moodifikovana ili, prosto, višak loše hrane koju dele međunarodne humanitarne organizacije). Oni nedeljno pojedu 20 kilograma žitarica i hrane se sa dosta skroba što je, po zdravstvenim merilima, ideal svake zdrave ishrane. Na meso, ribu i jaja zajedno potroše 0,58 centi, piju samo flaširanu vodu, i po 50 centi nedeljno ode im na začine i orahe ili druge "grickalice". To je san svake evropske debeljuce koja uz nadzor lekara i okoline to ne može da postigne!
Ekstrabogati, opet ako je za utehu, jedu mnogo kavijara, a to nije dobro jer nosi u sebi holesterolsku bombu.
Ipak, navode nutricionisti, bogati imaju dovoljno para da kupuju sveže i zdrave namirnice, da se hrane pažljivo probranom hranom i specijalitetima poput skupocenih tartufa, ili manje skupih špargli i artičoka.

Hrana je izvor zdravlja i nije zalud skrojena sentenca: reci mi šta jedeš i reći ću ti kakav si. Po njoj, Francuzi i Japanci bi trebalo da budu najzdraviji. U ove dve udaljene zemlje narodi jedu malo, kvalitetno i često, a to je jedno od glavnih oružja u borbi protiv bolesti prouzrokovanih prekomernom kilažom i dijabetesa, koje su zahvatile veći deo planete. Uz to, Francuzi piju vino, a Japanci sake i tako iz godine u godinu, i dok se osvrnu, eto njih u kasnim osamdesetim, zdravi i čili.
Prosečna japanska porodica, koja nedeljno potroši na hranu 317 dolara, na meniju ima najviše ribe i povrća, zatim žitarica i nezaobilaznog pirinča, i veoma malo slatkiša, grickalica i alkoholnih ili gaziranih pića. Francuzi, koji su usavršili uživanje (preuzeto od Rimljana) i koji od hrane prave erotski ritual, biraju najbolje: kratko bareno povrće (da ne izgubi svojstva) preliveno maslinovim uljem i začinima, malo belog mesa, ribe ili plodova mora.
Iako najviše potroše na hranu, po istraživanju reklo bi se da se Nemci kvalitetno hrane, jer na povrće i voće potroše nedeljno 78,10 dolara, dok za isto to Amerikanci potroše 41 dolar. Ali zato za pice nedeljno budu “kraći” za oko 70 dolara. Podaci kazuju da Srbi ne piju mnogo piva: tek 3-4 flaše nedeljno, što je u odnosu na Nemce i Amerikance, koji toliko piju dnevno - mačji kašalj. Nedeljno, obična srpska porodica popije još 1 čašu vina, 4 litre voćnog soka, dve litre "koka-kole" i 6 litara flaširane vode.